Postoje četiri priče. Prva, najstarija, govori o utvrđenom gradu koji opsedaju i brane hrabri ljudi. Branioci znaju da će grad biti prepušten maču i ognju i da je njihova borba uzaludna; najugledniji među napadačima, Azil, zna da je njegova subina da umre pre pobede. Stoleća su dodala magijske elemente. Govorilo se da je Jelena Trojanska zbog koje su vojske ginule, lep oblak, senka; govorilo se da je veliki šuplji konj u kome se behu sakrili Grci takođe priviđenje. Homer neće biti prvi pesnik koji je ispričao tu priču; neko je, u XIV stoleću, napisao ovaj stih koji je ostao u mom sećanju: The borgh brittened and brent to brodnes and askes. Dante Gabrijel Roseti je izgleda smatrao da je sudbina Troje bila zapečaćena u onom trenutku kada je u Parisu zaplamtela ljubav prema Jeleni; Jejts će izabrati trenutak kada se spajaju Leda i labud koji je bio jedan bog.
Jedna druga priča, koja se nadovezuje na prethodnu, govori o jednom povratku. O povratku Odiseja koji se, posle desetogodišnjeg lutanja opasnim morima i boravka na začaranim ostrvima, vraća na svoju Itaku; o povratku božanstava Severa koja, nakon propasti Zemlje, gledaju kako ova izranja iz mora, zelena i svetla, i nalaze izgubljene šahovske figure sa kojima su nekad igrali.
Treća priča govori o jednoj potrazi. U njoj možemo videti varijantu prethodne forme. Jason i Runo; trideset Persijančevih ptica prelaze gore i mora i ugledaju lice svoga boga Simurga koji je svaka od njih i sve. U prošlosti svaki poduhvat je bio uspešan. Neko bi, na kraju, ukrao zabranjen zlatne jabuke; neko bi, na kraju, zaslužio da osvoji Gral. Danas je potraga osuđena na neuspeh. Kapetan Ahab nalazi kita, a kit ga rastrže. Džejmsovi i Kafkini junaci mogu se nadati samo porazu. Toliko oskudevamo u hrabrosti i u veri da je happy ending danas samo industrijsko podilaženje. Ne možemo da verujemo u raj, ali verujemo u pakao.
Poslednja priča govori o žrtvi jednog boga. Atis u Frigiji osakaćuje sebe i ubija; Odin, žrtvovan Odinu; Sam Sebi. Visi na drvetu čitavih sedam noći i ranjen je kopljem; Hrista raspinju Rimljani.
Postoje četiri priče. Tokom vremena koje nam preostaje nastavićemo da ih pričamo, izmenjene.
Preveo Radivoje Konstantinović
Izabrane pesme i kratke proze, Paideia, Beograd, 2005.
